Uspešan prvi susret Svemir + Dukat Stray Dogg @ KC Grad, Beograd 14.11.2014
Promoter Ivan Lončarević se zaista brine za moje mentalno zdravlje.
Poslednja dva koncerta u njegovoj organizaciji na kojima sam bio nepogrešivo su padala u termine kada su 'orlovi slomljenih krila' (za neupućene fudbalska reprezentacija Srbije) igrali svoje nezaboravne mečeve protiv Albanije i Danske koje su na ovaj ili onaj način izgubili. Da ironija bude veća, Lončarević je, uz sve drugo čime se ovaj svestrani čovek bavi, i fudbalski komentator na najvećem sportskom kablovskom kanalu Sport Klub pa je možda i namerno, znajući šta će se dogoditi, odabrao te datume za organizovanje koncerata. No, nisam ni ja baš tolika neznalica u fudbalskim pitanjima, pa sam se lako opredelio za nastupe Marisse Nadler i Svemira respectively umesto za gledanje utakmica. (Zvonka mi nikada neće oprostiti ako i jednu reč više kažem o fudbalu pa ću morati da pređem na stvar.)
Otvorio je Dukat Stray Dogg, kome je KC Grad kao druga kuća pa je potpuno relaksirano na Zvonkinom telecasteru, potpuno sam, odsvirao četiri nove pesme i jednu obradu. Prva od njih je bila sporijeg tempa od uobičajene Stray Dogg pesme (da li je to uopšte moguće!) pa je sa svakom pesmom dinamika polako rasla da bi u četvrtoj, koju sam jedinu ranije čuo, "What Could Have Been" dostigla vrhunac. Za kraj je ostavio svoj aktuelni koncertni 'tour de force', Elvisovu "Blue Moon" koja je idealna za demonstriranje visina koje svojim glasom može da dosegne. To što je najmanje jedan navijač Manchester Uniteda napustio salu za vreme njenog trajanja nije ga mnogo omelo. Uostalom, on navija za Liverpool (a obećao sam da neću više o fudbalu!).
Zvonka Obajdin, koju sam u svojim tekstovima toliko hvalio da je to već postalo nepristojno, je došla sa svojim bendom Svemir u punom sastavu, čak proširenom odličnom violinistkinjom Ivanom Žabkar koja je bila deo Svemira na tri pesme. Bojao sam se da se bubnjar Matko Boršić nije oporavio od loma noge, ali srećom nisam bio u pravu. Pošto joj je ovo bio prvi susret sa beogradskom publikom, set lista je bila veoma pažljivo napravljena, pa je koncert otvoren sa nekoliko pesama sa prvog albuma koje su u skladu sa promenjenim članovima benda postale aranžmanski veoma slične pesmama sa drugog albuma što je za mene pozitivan pomak. Nedostajao mi je vokal Nikole Brkljačića u "Isprano i plavo" (malo!), nedostajala mi je i moja omiljena pesma sa tog albuma "Blaženo jutro" (mnogo!), ali, kako mi je Zvonka sama rekla, ta klavirska pesma se teško prebacuje na gitarsku verziju a da ne izgubi nešto od svoje suštine, pa joj opraštam ovoga puta.
Drugi album je izveden skoro u celosti (nedostajala mi je usna harmonika u "Jedru" ali je dobra zamena bio Zvonkin krik), a imali smo priliku da prisustvujemo i jednoj svetskoj premijeri, praizvođenju numere "Dunjina pesma" (ako se ne varam, tako se zove Zvonkina kćerka). Svidela mi se na prvo slušanje iako će, znajući Zvonku, ta pesma imati još nebrojeno promena aranžmana pre konačne verzije, negde na petom albumu (he he). Kakvegod promene bile, violina bi trebala da ostane konstanta pa mi se čini da bismo, ne samo zbog ove pesme, trebali da očekujemo prinovu u bendu. Tokom zasluženog bisa čuli smo "Savu" u za mene boljoj verziji nego na prvom albumu, Zvonkinu čini se najdražu "Kornjaču" i jedinu obradu, "Pale Blue Eyes" od Velvet Undergrounda izvedenu na način grupe Svemir.
Da je došao samo mali deo onih koji su se tog petka uveče opredelili da gledaju Kandu, Kodžu i Nebojšu u Domu Omladine, grupu Zaa u obližnjem Mixer Houseu ili Bjesove u Božidarcu, KC Grad bi, istina, bio pun, ali bi zvuk sasvim sigurno bio loš. Jer u KC Gradu važi pravilo da je kvalitet zvuka obrnuto proporcionalan broju ljudi u sali pa makar za miks pultom sedeo, kao juče, legendarni Dule Bauk. Poseta od, po slobodnoj proceni, između 50 i 100 ljudi, gde je malo bilo onih koji su zalutali na koncert pa su bili tihi kada je trebalo i bučni pri aplauzu, je za prvi dolazak u Beograd benda kakav je Svemir, koga ne prati nikakav hype, sasvim pristojna, mada mi je žao što nije bilo malo više ljudi. Zvonka je, opet, posle koncerta izgledala sasvim zadovoljna, a zašto i ne bi bila kada su nam ona i njen bend pružili odličnu svirku i omogućili prisutnima dobar provod te večeri.