Zato sam učinio ono što je jedino bilo moguće te, prve „večeri posle“. Koncert Rebel Star je bio kao melem na ranu. Ponovo otvoren za svirke moj omiljeni beogradski koncertni prostor Gun Club, ljudi za koje sam znao da ću tamo zateći (mogao sam unapred da vam navedem bar polovinu prisutnih), splet starih pesama i ovih novih, sa aktuelnog albuma „Reka“, koje će takođe postati klasici. Više od toga nijedno subotnje veče ti ne može pružiti.

Otvorila je grupa Pacifik, relativno mlada grupa (osnovana 2013) koju čine veterani beogradske rock scene Željko Markuš (ex Kristali) – vokal i akustična gitara, Jovan Jocić - električna gitara, Nemanja Jevtić (ex Best Beat ) - bas gitara i Ratko Ljubičić (ex U škiripacu, Familija, Kristali itd. ) - bubnjevi. Izvodili su pesme sa svog jedinog do sada, ovogodišnjeg albuma „Susret“. Odličan uvod u nastup Rebel Stara jer muzika im je vrlo kompatibilna s tim što više vuče na pop. Publika ih je veoma lepo primila.

Milan Glavaški uživa u onome što radi i taj se užitak nepogrešivo prenosi na publiku. Gledao sam Rebel Star u poslednjih godinu-dve tri-četiri puta i uvek su to bile odlične svirke. Nebitan je prostor u kome se svira, nebitan je kvalitet zvuka (koji je ovoga puta bio odličan!), nebitan je broj prisutnih ljudi (ovoga puta lepo popunjen Gun Club), Glavaški i momci uvek daju sve od sebe. Ako ih atmosfera ponese, dva sata svirke je zagarantovano. A ponese ih uvek! Ovo veče nije bilo izuzetak, ređale su se pesme sa prethodnih albuma i naročito sa ovogodišnjeg izvanrednog ostvarenja „Reka“ čijeg je vinilnog izdanja ovaj nastup i bio promocija. Superiorno sviranje gitare Glavaškog se uvek mora pomenuti, kao i švajcarski precizan rad internacionalnog sastava Rebel Stara. Nešto drugo mi je ovoga puta skrenulo pažnju i, kao što će se ispostaviti, ne samo meni. To je upotreba srpskog jezika kao jezika pevanja rock’n’rolla. Što reče Žikica Simić u nekom svom tekstu (sinoć je stajao pored mene, sa moje leve strane) kao što je italijanski za operu, tako je engleski metajezik rock’n’rolla. To mišljenje i ja delim. Može se pevati i na drugim jezicima, nije zabranjeno, ali mi uvek to deluje nekako nategnuto, kao da se reči tih drugih jezika jedva uklapaju u ritmičke i melodijske obrasce tog muzičkog pravca. Još jedna kultna figura beogradske muzičke scene Vladimir Skočajić Skoča, autor Gistro FM emisije sa pokojnog radija B92 (i on je sinoć stajao pored mene, sa moje desne strane) me kucnuo po ramenu tokom izvođenja pesme "Industrija", to je ona …da smo svi…odavno…zajebali se…, i rekao „ova pesma je dokaz, a i druge pesme Rebel Stara, da može na srpskom da se peva onaj pravi rock’n’roll“. To se i meni, baš u tom trenutku, motalo po glavi. Ne mislim pri tome na, kako ga je Bomla (Boris Mladenović, Jarboli) jednom prilikom definisao, jugoistočnoevropski rock’n’roll, koji je još uvek vladajući na ovim prostorima a u koji su lokalni jezici sasvim dobro uklopljeni. To je onaj skandirajući način pevanja karakterističan za ex-yu novi talas i njegove izvedenice. Kod Glavaškog nema tog seckanja, reči imaju sveje prirodne akcente, prosto klize uz muziku i kao da potvrđuju onu teoriju po kojoj svaka muzika ima svoj pridruženi tekst koji samo treba pronaći. Kada se to uspe, sve zvuči sasvim prirodno i spontano, baš kao što je sinoć zvučalo u Gun Clubu.

Moram ovoga puta da skrenem pažnju na jednu sitnicu koja nije vezana samo za ovaj koncert. Na lepu praksu Pop Depresije da ulaznice za nastupe koje ova kuća organizuje budu lepo dizajnirane i odštampane na kvalitetnom papiru. One polako postaju „collector’s items“ koje se posle koncerta ne bacaju i predstavljaju dragu uspomenu. Tako će i ulaznica sa ovog nastupa Rebel Stara u mojoj kolekciji zauzeti jedno od počasnih mesta.