Te male etikete čine samu suštinu rock’n’rolla. Setimo se samo Factory, 4AD, Two-Tone, Stiff i gomile drugih koje su okupljale neafirmisane bendove i pružale im priliku da izdaju svoje prve albume. Tako je i Matija Habijanec sa svojom etiketom Noisy Night delom iz altruizma, delom iz autentičnog opozicionarstva rešio da, ostavši izvan sistema ZAMP/klasični diskografi/klasična prodajna mreža, pruži priliku svojim pre svega frendovima pa onda kolegama muzičarima da izađu iz anonimnosti. Dobru je ekipu okupio! Bolji 3 u 1 teško da ćemo u skorije vreme dobiti. Potrpao je u kombi devet ljudi podeljenih u tri benda po shemi 4:3:2 (Benchwarmers: (The) Lesser Men: The Marshmallow Notebooks) i krenuo put istoka – prvo Novi Sad pa Beograd pa tajna svirka negde u Slavoniji. Da li će ova ekipica biti u plusu ili u minusu što se novca tiče kad se vrati kući to nikada nećemo saznati ali možemo pretpostaviti, a da će biti u plusu sa pozitivnom energijom i sabranim uspomenama to sam siguran. Novac Matiji, a očigledno i momcima, nikad nije bio prioritet. Na sreću, iz Beograda će ipak poneti neke pare.

Kad sam se, tačan k’o dospeće rate kredita, pojavio u KC Gradu u 20:00h, terminu početka koncerta, nije izgledalo tako. Nisam se mnogo zabrinuo znajući da beogradska publika na označeni početak odmah dodaje 2 sata, što se kasnije pokazalo kao tačno. Sat i petnaest kasnije, prvi na binu izlaze (The) Lesser Men predvođeni pomalo nervoznim ali potpuno predanim pevačem/gitaristom. On ima ono što najviše volim kod pravih rock’n’roll autora – urgentnost, potrebu da nešto kaže i to što pre, kao da mu ponestaje vremena. Bend je kad treba žestok, ali ume da bude i suptilan, opet kad treba. Muzika im izvire iz američke tradicije, ponajviše od svih bendova večeras, i moram dodati da zvuče još bolje nego na svom prvom albumu "Vacation Freeze". Nastup im je bio relativno kratak, svirali su pred pedesetak ljudi, ali meni su se (da se Matija ne naljuti!) te večeri najviše svideli. The Marshmallow Notebooks u sastavu Matija  (gitara) i Vlado (bubanj) su neodoljivo šarmantni, duhoviti i zabavni ali može im se sve to kada imaju jebeno dobre pesme. Izveli su, sa više žestine nego što je to uobičajeno, sve one dragulje još neotkrivene od strane širokih narodnih masa kao što su "Summer", "Last Tourist in Town",  "She Can Tell Me Lies", Ika (On Tour) im se pridružila na jednoj numeri, a Vatroslav i The Lesser Man Basic na frenetičnom bisu "I Held Her In My Arms" (pesma sa "Blind Leading the Naked" albuma grupe Violent Femmes). To je, da izvinu Benchwarmersi bio vrhunac koncerta koji je pratila sada već znatno brojnija publika. Sa onima koji su se opredelili da sede u bašti i slušaju odatle bilo je sigurno 150 duša. Benchwarmers, četvoročlani power-pop bend, je bio najžešći ove večeri, delovali su vrlo usvirano i raspoloženo. Zvuče, kratko rečeno, moćno. Ni kod njih nema nikakvog filozofiranja i umetničarenja – sviraju čvrsto, energično, imaju zarazne pop melodije i ritam sekciju koja vas prosto tera na kretanje (u mom slučaju ipak ne mogu da kažem: na igranje).

Veoma uspelo veče u KC Gradu – jedan od dokaza da je koncentracija kvaliteta underground zone muzičke scene regiona tolika da će vrlo skoro doći do erupcije kojom će dinosaurusi koji vladaju scenom poslednjih 30-40 godina biti zbrisani a svetlosti velike pozornice će ugledati nove snage. Sva tri benda koja smo gledali večeras bi mogla biti na tom talasu. Samo nisam siguran da će Matija to želeti, njemu je sasvim lepo i ovako!