Sunny Sweeney (pravo ime: Sunny Sweeney) je još jedna kantri pevačica iz istočnog Teksasa (posle Kacey Musgraves sa "Same Trailer Different Park" prošle godine) koja je ponosni nosilac titule tvorca "najboljeg kantri albuma godine" u mom izboru, albuma izdatog petog avgusta 2014. pod nazivom "Provoked". Neki će reći da sam zaboravio Sturgill Simpsona i njegov solidni "Metamodern Sounds in Country Music" koji jeste ujednačeniji ili "All or Nothing" od Nikki Lane koji je više cross-over ka pop muzici, ili nešto intimniji album "Somewhere Else" - Lydia Loveless.

Ipak, dajem prednost albumu "Provoked" Svinijeve samo za to što ima nekoliko izuzetnih pesama. Pre svih, jedna od onih balada sa produženim refrenom i razrešujućom frazom na kraju koja tera suze na oči "Carolina on the Line" o vezi koja puca, i telefonskoj i onoj emotivnoj (…Texas over and out, Carolina still on the line…), pa pesma u kojoj mirne duše mogu da zamislim pokojnog Stevie Ray Vaughana kako svira gitaru,"Bad Girl Phase", sa tekstom koji kao da je varijacija na pesmu "Dobre djevojke" od Novih Fosila, pa himna radničke klase "Everybody Else Can Kiss My Ass" zbog koje mi dođe, kad vidim Sani kako je peva, da se učlanim u sindikat makar i kod Orbovića i Čanka. Pa onda, "Second Guessing" pesma koja govori o tome da ponekad niz loših odluka i loših ishoda u nečijem životu dovede do trenutka kad se sve kockice slože, ili što reče Arsen, "pobjedom se posle čini izgubljeni neki rat". Mogao bih još da nabrajam, mogao bih i da pomenem nekolicinu dosadnih pesama koje liče na 95% posto standardne kantri produkcije, ali ću se ovde zaustaviti uz napomenu da kantri nije albumska muzika već su pojedinačne pesme te koje odlučuju da li ćeš postati veliki ili zauvek ostati u anonimnosti.

Sunny Sweeney je i na prethodna dva i na ovom albumu dokazala da ume da napravi odličnu pesmu, ima boju glasa koja govori da je prošla sito i rešeto (sada je u najboljim godinama, rođena je 1977.), izgleda kao otelotvorenje greha, šta ti više treba da postaneš kantri zvezda!