Svojim prethodnim albumom, "Metamodern Sounds In Country Music", Sturgill Simpson se uvrstio u one autore čiji se svaki novi album s nestrpljenjem očekuje. Od njega se od tada očekuje i da zadovolji velika očekivanja. Da li je zadovoljio moja velika očekivanja zaključićete sami ako pročitate prikaz do kraja, a da me je iznenadio to mogu da vam kažem i sad odmah. Naime, po prethodnom albumu sudeći, izgledalo je da će Sturgill krenuti putem psihodelije, možda čak ka Paisley Undergroundu, ali je on napravio zaokret ka takozvanom country soulu, čak se može reći da je ovo njegov soul/R&B album. "Metamodern Sounds" je imao soula onoliko koliko ga ima u muzici Krisa Kristoffersonana ili Willyja Nelsona ali je na tom albumu bilo očito da Sturgill stoji na strani countryja i da samo blago boji svoje country pesme soul bojama. Ovaj album je prelazak na drugu stranu. I sam kaže da mu je uzor pri izradi ovog albuma bio Marvin Gaye. Psihodelični elementi sa prethodnog albuma se skoro potpuno gube, umesto njih na velika vrata ulaze Motown gudači i Stax duvači (Dap-Kings iz Brooklyna su ovde bili zaduženi za to!). Vokalno fraziranje je takođe karakteristično za soul/R&B. Znači, Sturgill Simpson je ovde na za njega novoj, neistraženoj teritoriji. Tako nešto nam govori i naziv albuma "A Sailor’s Guide To Earth" ili Vodič kroz kopno za mornare a poznato je da se mornar na kopnu snalazi kao riba na suvom to jest, ne snalazi se najbolje. Ovo nesnalaženje se ne odnosi na Sturgillovu interpretaciju soula koja je sasvim dobra čak odlična, već na nešto sasvim drugo.

Naime, album je Sturgill zamislio kao pismo svom tek rođenom sinu sa uputstvima za ovozemaljski život pa naziv albuma treba sagledati i sa ovog aspekta – Simpson kao da hoće da kaže sinu da on sam, imajući spoznaju o sopstvenom životu, možda i nije najpogodnija ličnost za davanje saveta. Time mu indirektno poručuje da ipak uzme ove savete samo kao osnovne upute, ali da, na koncu, sam mora izabrati svoj put. Ili će, što je verovatnije, put izabrati njega!

Ovaj album, kao uostalom i prethodni, je dokaz da Sturgill Simpson nije još jedan iz plejade „usamljeni kauboj sam ja“ country izvođača, da su mu tematski okviri znatno širi. "Welcome To Earth (Pollywog)" ili "Dobrodošao na svet (punoglavče)" je naslov prve pesme, uvodnog pisma dobrodošlice tek rođenom sinu. Upotreba reči „pollywog“ nam odmah daje „hint“ za otkrivanje sadržaja koncepta ovog albuma. „Pollywog“ ima dva značenja i oba ukazuju na neiskusnu, mladu jedinku. Prvo značenje, „punoglavac“, to je stadijum razvoja žabe, izgleda poput spermatozoida, i kod nas se takođe koristi za označavanje nezrele mlade osobe, i drugo, izvedeno iz prvog, označava mornara (opet jedna „život je more“ simbolika) koji još nije prešao ekvator, što takođe ukazuje na neiskustvo. Prva Sturgillova poruka je beskrajna i bezuslovna ljubav prema detetu, najveća na svetu. "Breakers Roars" ili "Huk talasa" koji zapljuskuju obalu govori opet o ljubavi, ali onoj koju će to mlado biće morati da probudi u sebi kao odbranu od svih zala koje život donosi (a koja te zapljuskuju poput talasa). "Keep It Between The Lines" je još jedan savet sinu da izbegne ekstremna ponašanja. „Ne izlazi van okvira normalnosti“ bi glasila ova, prava roditeljska poruka. "Sea Stories" ili "Morske priče" imaju poruku koja je prilično oportuna i previše zaštitnička za moj ukus. Drži jezik za zubima i sve će biti u redu - kaže Sturgill sinu već u prvoj rečenici ove pesme što je logična poruka brižnog roditelja ali nisam siguran da bi Sturgill bio srećan da ga dete stvarno posluša. Čini se da Nirvanina pesma "In Bloom", koja je peta po redu, govori o pubertetu, o sazrevanju ali, što se i očekuje od jednog neotradicionaliste, ne eksplicitno, nego u dalekim aluzijama. "Brace For Impact (Live A Little)" je o smrti, "All Around You" o neraskidivoj vezi roditelja i dece, o ljubavi i o Bogu. "Oh, Sarah" je pesma nastala 2010. dok je još predvodio grupu Sunday Valley i objavljena je na albumu "To The Wind And On To Heaven". To je oda njegovoj ženi i majci njegovog deteta, čije ponovo objavljivanje govori o tome da Sturgill i dalje stoji iza svake reči koju je tada o njoj izgovorio. Poslednja," Call To Arms" ili "Poziv na oružje" je duboko antimilitaristička, u njoj poziva sina da ne pristane da bude nečija marioneta koja će dati život u nekoj dalekoj prekomorskoj zemlji.

Neotradicionalizam par excellence, bar što se tiče tekstualnog predloška. Muzički je to soul album sa primesama countryja, pre nego obrnuto. Ta veza soula i countryja nije tako retka. Setimo se Ray Charlesa sa "Hit The Road Jack", pa Gladys Knight i Kris Kristoffersonove "Help Me Make It Through The Night", pa Whitney Houston i čuvene pesme Dolly Parton "I Will Always Love You", a bila je i jedna ne baš mnogo uzbudljiva kompilacija imenom "Rhythm Country and Blues" (1994.) gde su mešoviti country/soul dueti izvodili country/soul standarde.

No, vratimo se Sturgill Simpsonu. Kada se porede prvi, "High Top Mountain" (2011.), drugi,  "Metamodern Sounds in Country Music" (2014.) i treći, "A Sailor’s Guide To Earth" (2016.), konstantna je jedino promena. Prvi je bio klasični country album koji je u baladama vukao čak na Ricky Van Sheltona a u bržim stvarima na Dwight Yoakama, na drugom je kreirao vlastiti izraz baziran na klasičnom countryju sa povremenim ispadima rock gitare za koji sam mislio da će ga u budućnosti razvijati i dalje usmeravati ka rock publici koju je počeo da pridobija, u trećem je napravio preokret i otišao u soul. Volim ovakva iznenađenja, posebno kad se korišćeni žanr izvodi sa posvećenošću i razumevanjem. Ipak, mislim isto tako da je ovde muzička soul podloga nije njegovo trajno opredeljenje već je izabrana da dočara nježnost i ljubav koje Sturgill oseća prema svom tek rođenom detetu a kako ćeš bolje iskazati nježnost i ljubav nego soulom. Čak i ako ne dele Sturgill Simpsonov pogled na svet ovo je obavezno štivo za mlade očeve (Emire! Dražene!).