Prošlo je više od dvadeset godina od kad je ovaj kultni ženski trio nadenuo sebi ime po putu na kom se nalazila njihova prva prostorija za probe, i od tog trenutka do njihovog poslednjeg albuma koji se pojavio početkom godine, ove devojke će u kontinuitetu (ako izuzmemo njihov hijatus 2005 -2010) praviti tvrdu, inteligentnu i uzbudljivu rokenrol muziku, stvarajući tako jednu besprekornu, te antologijsku diskografiju. Ni najnoviji "No Cities To Love" nije izuzetak od pravila, već još jedno sjajno izdanje u njihovom opusu.

E, sad, šta se desi kada ovakav bend izbaci album posle desetogodišnje pauze? Desi se još jedno odlično izdanje, na radost svih starih, a boga mi i novih fanova koje će Sleater-Kinney uz ovaj album steći. To ne bi trebalo posebno da nas iznenadi ako se prisetimo SK maksime iz pesme "Milkshake n Honey", a koja glasi: 'This music gig doesn't pay that well, but the fans are alright'.

Pred izlazak novog albuma napravljen je prikladan hajp, iako su muzički mediji sa nizom tih uobičajenih last minute izdanja imali o koječemu da pišu. Bend je izbacio i neobičan video kao promociju za singl naslovne numere albuma u kom slušajući pesmu preko slušalica peva niz poznatih ličnosti iz sveta muzike, filma i šou biznisa uopšte. To je još više pojačalo anticipaciju pred izlazak albuma, koji je opravdao sva očekivanja. Ni malo ne sumnjam da će ovo biti jedan od najboljih gitarskih albuma godine. Što se samih pesama tiče, za razliku od prošlih izdanja, SK se ovde u dobrom delu oslanjaju na post pank matricu oko koje nižu hrpu hipnotičkih rifova, te prave hektične rokenrol pesme. Tako istovremeno prave vrlo inteligentnu i zabavnu muziku, koja svojom energijom i ritmikom potiče na ples.

Album otvara "Price Tag" u kojoj se Carrie uživljava u ulogu radnice u nekom super marketu, ali koristi to da od refrena napravi komentar na divlji američki kapitalizam i svet kredita i zaduživanja gde dobar deo nas nije ni svestan koliko zapravo troši, odnosno zarađuje. Uz frenetične gitare, ova tema haosa konzumerističkog brzog života je savršeno pocrtana. Naredne dve pesme su jednako hektične kao i ova koja otvara album, a zatim sledi drugi singl albuma, naslovna numera "No Cities To Love", gde se SK osvrću na probleme džentrifikacije koji u Americi, a polako i u celom svetu prave svoje identične Babilone u srcima metropola, te su identitet i tradicija ustupile mesto surovoj kapitalističkoj pragmatičnosti. Tempo zadat na početku albuma gotovo da ne opada do samog kraja, a pre nego što album završe sa gotovo distopičnom "Fade" u kojoj i pored svega ne padaju u defetizam ('If there's no tomorrow, You better live'), pevaju i o ljubavnim mikrokosmosima koji se ispostavljaju kao nužnost nekog optimalnog života u savremenom svetu, dok sve to prati zadodljiv rif ("A New Wave") i za SK neiscrpnoj temi, odnosno ljubavi  kao jedinim smislom u ovom palom svetu ("Gimme Love"). Lep način da se započne godina, naročito, ako volite dobre gitare.