Rekao je Vladimir Marinović prilazeći meni i Ivani Smolović - Iki nekoliko minuta pre početka nastupa grupe On Tour u KC Gradu. Ika i ja smo upravo utvrđivali šta je čiji doprinos u muzici trija On Tour, ko komponuje, ko piše stihove... Kad je čuo o čemu pričamo, Vlada, koji je hodajuća enciklopedija Amer... pardon, folk rocka se odmah uključio: "k'o Danny and Dusty, razumeš šta hoću da kažem" (radi se o Dan Stuartu iz Green on Red i Steve Wynnu iz Dream Syndicate koji su 1985. izdali album "Lost Weekend"). Nije da sam baš razumeo ali sam shvatio da je bolje da ne insistiram više na toj temi, naročito kad je dodao da je sve precizno zavedeno u SOKOJ-u (pandan HDS/ZAMPu u Hrvatskoj). Razumeo sam ipak da je stvaralački proces u ovom triju koga čine Ivana Smolović - Ika (vokal, melodika, daire), Vladimir Marinović (vokal, gitare, usna harmonika) i Marko Ćebić (mandola, usna harmonika, vokal) stvar kolektivnog pregnuća i da je teško ukratko objasniti šta je čiji doprinos. Svi smo se lako složili da je Maretov najuočljiviji na prvi pogled, jer mandola je ta koja pravi razliku u odnosu na druge izvođače ovog žanra. Tekstove obično peva njihov autor sa izuzecima koji potvrđuju pravilo a muzika nastaje na probama uz doprinos svih njih. Uostalom, to za slušaoca i nije toliko bitno sve dok je muzika koju emituju tako prijatna za uho. Na pomenutom koncertu, koji je ujedno bio i obeležavanje trogodišnjice postojanja benda izveli su i prvi i drugi (novi) album u celosti, uz jednu novu pesmu i obradu pesme Jasona Moline "Coxcomb Red" na bis. Stalna publika, koja ih prati od početka, je dobila ono što je očekivala. Kod On Tour nema podbačaja, uvek su standardno dobri.

Konačno je došao na red novi album da se i o njemu kaže koja. "Folkrock" se zove album i jeste to folk rock muzika koju sviraju. Kad malo bolje razmislim, oni su folk rock svirali oduvek. Marko u The Mothership Orchestra, Ivana u svojoj grupi Ika, a Vladimir u Ventolinu koji jeste žešća varijanta nego On Tour, pa čak i u svojoj prvoj grupi Lucid Mad Love, koliko se sećam grunge usmerenja, imao je na kaseti koju su izdali 1996. obradu pesme "Eldorado" folk rok ikone Neil Younga. Već prvi taktovi uvodne "Broken Teardrops" nam ukazuju na kontrapunkt između Ikinog i Vladinog vokala: njegov je "ravan", melanholičan i rezigniran, njen ustreptao, čežnjiv i strastan. Na tim razlikama se gradi dinamika u okviru kako svake pesme u kojoj oboje pevaju, tako i između različitih pesama. Na "See Us Through" ili kako je kolokvijalno svi zovemo "My Forgetful Heart" Vlada je lead vocal a u refrenu pevanje je unisono. U "The Map" peva Ika "under my lovers coat, I fought the fear of gettin cold" a mi joj potpuno verujemo... "By the Sea" je najlepša pesma na albumu i kao da je nastavak prethodne "...all I do is temper my thoughts, temper my fear...", Markova mandola koja dovodi na ivicu suza da bi se ta ivica prešla Ikinim "...have our hands all tangled and flared, faded and free...". Tog trenutka mrzimo Vladu što nas budi i vraća sa morske obale na front porch da otpeva još jednu pesmu o letu ("Summer"). "Who Do You Love" je opet Ika, sa porukom neodlučnom ljubavniku. I reči pesme ali još više njen glas kažu da je strpljenje na izmaku, ma kako to za nju bilo bolno. Baš ta ekspresivnost je čini, po mom mišljenju, najboljom pevačicom ovog žanra (kako god ga zvali) u regionu. "Whiskey and Wine" je muška pesma, pronađeno neko staro pismo upućeno nekom drugom, krv, viski, vino... "Penny For Your Thoughts" je klasični duet, strofe su po principu pitanja i odgovora, refren zajednički. Još jedan favorit sa ove ploče. "Pale Blue Dress" je ono često pitanje koje se postavlja kad neka veza malo odmakne od početka, "ima li nečega više od toga što ti se svidela moja svetloplava haljina". Još jedan Vladin lead u "His and Her's" zatvara ovu ploču, pričom o prenošenju porodične istorije i genetike na potomke.

U muzičkoj niši koju pratim, zovimo je ovaj put folk rock, u regiji su počele da se događaju zanimljive stvari što potvrđuje i ovaj album. Na mojoj godišnjoj listi albuma objavljenih u Srbiji biće na samom vrhu iako se mora reći da ove godine u tom žanru i nije imao jaku konkurenciju, za razliku od regiona. Kada ga uporedim sa prethodnim albumom On Tour, izdatim 2012., u prvi mah mi se činilo da taj prethodni ima nešto više uslovno rečeno hitova, ali što više slušam ovaj novi sve manje sam siguran u to. "Folkrock" raste sa svakim slušanjem, i činiće vam dobro ako ga budete obilato koristili kao obavezni deo terapije prazničnih mamurluka.