Jack Yarber ima skoro pet banki (r.1967) i hodajuća je istorija garažnog rocka. '68 Comeback, The Compulsive Gamblers, The Cool Jerks, The End, Jack O. & the Tennessee Tearjerkers, Jack Oblivian & The Cigarillos, Johnny Vomit and the Dry Heaves, King Louie and the Loose Diamonds, Knaughty Knights, Limes, The Natural Kicks, Oblivians, South Filthy, Tav Falco's Panther Burns, ... verovatno sam izostavio neku grupu u kojoj je Jack Oblivian (to mu je stage name) tokom svoje duge karijere svirao ali to u njegovom slučaju zaista nije toliko bitno. Svim tim grupama zajednički imenitelj je rock’n’roll, i to onaj prosti, neoplemenjeni ali direktni, karnalni, onaj koji nije propušten kroz prizmu “umetnika” niti je deo nekakvog “projekta”, to je onaj s kojim ustaješ svaki dan iz kreveta, živiš ga, radiš ga i uveče s njim ležeš. To je rock’n’roll za koga, to znam sigurno, Jack Yarber ne kaže: “volim tu vrstu muzike”, ne, Jack Yarber živi tu vrstu muzike, ta muzika je on. Kao što fabrički radnik ne kaže “volim svoj posao”, već bez mnogo filozofiranja svaki božiji dan ponavlja taj svoj ritual koji mu je sudbinski dodeljen i trudi se da ga obavi najbolje što može. I kroz taj trud i to ponavljanje postaje sve veštiji. Ne nužno mudriji, ali svakako veštiji. Da bi vremenom postao ekspert u tom svom poslu. Tako i Jack Yarber. S tim što njemu nije bilo potrebno mnogo vremena da postane ekspert.

Album "The Lone Ranger Of Love" je prvi još od "Rat City" iz 2011. Trebao je biti izdat par godina ranije ali su se snimci zagubili u Hrvatskoj gde je trebao biti štampan. Snimci su posle izvesnog vremena nađeni ali je Yarber rešio da ga ne izdaje jer mu je evropska turneja već bila pri kraju pa je već propustio šansu da ga prodaje na koncertima. To se ispostavilo kao sreća u nesreći jer je po povratku u USA počeo da nastupa sa mladim garažnim bendom iz Memphisa The Sheiks (Frank McLallen – gitara, Graham Winchester – bubnjevi, Keith Cooper – bas) pa je izvodeći te pesme na koncertima shvatio da bolje zvuče nego prethodne verzije sa albuma koje je snimao sa raznim ad-hoc saradnicima. Dobra hemija između njega i The Sheiks je učinila da se opredeli za nove verzije koje su kompaktne, energične, dobro prosvirane na koncertima. Jedina stara pesma, koja potiče još sa "Rat City" sešna je naslovna, "Lone Ranger Of Love". Moram da pomenem i odličan omot Emila Ortha koji prikazuje motiv iz filma Midnight Cowboy u maniru Roberta Crumba. Po rečima Yarbera i sam album je na neki način hommage Schlesingerovom remek delu.

Od prve, rockerske "Boy In A Bubble" (ne treba je mešati sa istoimenom Paul Simona!) do poslednje, countryoidne "Runnin From The Law", sve pesme na albumu imaju miris i ukus grada u kome su nastale, jednog od najznačajnijih muzičkih centara u USA, Memphisa u državi Tennessee. Daleki odjeci blues tradicije Beale Streeta, rock’n’rolla i rockabillyja Sun Studija producenta Sam Phillipsa i soula/r&B-ja Stax etikete se mogu detektovati u Yarberovim radovima, što je potpuno logično jer on jeste izdanak svega toga. Sažimanje tih uticaja u ključu garažnog rocka i punka kao rezultantu daju Yarberovu muziku.

Reč “kompromis” i dalje ne postoji u njegovom rečniku pa će Jack Oblivian ostati legenda za malobrojne posvećene i totalna nepoznanica za sve ostale. Tako treba i mora da bude, jer bi svaka promena njegovog statusa dovela do nesagledivih kosmičkih kataklizmi. Neke stvari ne treba dirati – one moraju da ostanu onakve kakve jesu da bi se ova naša planeta i dalje vrtela.