Za početak možeš li nam predstaviti grupu. Znači, tko u njoj svira, od kada djelujete i zašto ste se baš odlučili svirati zajedno?

Ukratko: Threesome je istrumentalni rok sastav iz Beograda. Jovana bije bubnjeve, Petar čupa bas a ja se borim sa trzalicom i gitarom.
Ne kratko: Trebalo mi je 2-3 meseca da ubedim Jovanu da odemo na prvu probu. To se i dogodilo sredinom 2009. godine. Moj predhodni bend (Euforia) se tada razformirao i želeo sam sa nekim da sviram nove rifove. Jovana mi je prva pala na pamet iz razloga što za razliku od mnogih bubnjara/bubnjarki ona poseduje najbolju kombinaciju tehnike i energije, tako reći svira celim telom. Te godine sam letovao zajedno za Petrom i on je izrazio želju za sviranjem basa, a to se ne odbija. Mi smo inače drugari već 7-8 godina.

Jasno mi je da ste ime Threesome uzeli jer vas je troje u bendu, ali jeste li bili svjesni da će vas praktično biti nemoguće naći na internetu?
Na žalost nismo, na sreću jesmo. Zabava tek počinje kada klikneš na 'images'.

Koliko je meni poznato nitko od vas nije prije svirao ništa blizu surf glazbi. Kako je uopće došlo do toga?
Negde 2007. godine sam se potpuno otrovao bendom Man Or Astro-man? Nešto kasnije i bendom Slacktone. Do tada sam bio samo elementarni poznavaoc surf kulture. Onda su se lagano navukli i Jovana i Petar. Sada već svako od nas ume da nabroji preko 5 bendova.

Ljudi često kažu kako je surf poprilično jednoličan. Što ti kažeš na to?
Razumem takve stavove, donekle su i tačni. Mi smo imali tu sreću da smo počeli da sviramo pesme sa prvog EP-ja bez da smo prvobitno svirali obrade surf klasika. Negde su nam se prirodno izmešali razni uticali. Petar je ranije svirao punk i metal, Jovana jazz-rock a ja grunge, punk-rock i math rock. Mi i da hoćemo ne možemo zvučati jednolično. Na jednom surf-rokabili festivalu u Beogradu smo potpuno zbunili publiku, tek kada smo im odsvirali "Surf Rider" su nam ljudski aplaudirali. Nekima taj žanrovski mix i ne prija.

Kada se priča o surfu i ovim prostorima nemoguće je zaobići The Bambi Molesters. Kakvo je tvoje mišljenje o njima generalno, a kakvo o njihovim posljednjim radovima gdje se malo udaljuju od standardne forme. Ima li to veze s onom monotonijom koju smo spomenuli?
Svo troje smo veliki fanovi. Oni su veliki bend i mislim da je potpuno normalno to što menjaju zvuk iz albuma u album. Kakvu god muziku pravili oni će nama uvek biti inspiracija. Na koncertu u Beogradu pre godinu dana Jovana i ja smo plesali na bini dok su svirali u SKC-u. Taj dan su mi oni i doneli gitaru koju sam kupio od prijatelja iz Zagreba, nju sviram od prvog snimka i koncerta Threesome-a. Bacili su čini.

Prošle godine ste objavili EP u limitiranoj verziji sa specijalnim coverom, a sve je objavio SuperSizeShe. EP je dobio dosta pozitivnih recenzija. Jesi li zadovoljan kako je sve ispalo što se toga tiče?
EP smo snimali sa našim prijateljem Goranom Miloševićem u studiju Underground na Novom Beogradu. Zahvaljujući njegovom entuzijazmu i znanju to zvuči jako dobro. Stefan i Nemanja iz SuperSizeShe su se potrudili da taj snimak bude dostupan svima i da bend dobije i svoj vizualni identitet. Taj limitirani tiraž od 50 komada je nestao nakon dva nastupa. Uložili smo puno novca u marketing (ha-ha). Stvarno nismo imali predstavu ko uopšte ovde sluša takvu muziku. Recenzije su odlične a i imali smo tu sreću da su nam prvi nastupi prošli dosta zapaženo. Veoma smo zadovoljni.

Jasno je da su u današnje doba koncerti najbolji način za promociju benda. Koliko često svirate?
Trudimo se što više. U novembru smo se povukli u garažu kako bi pravili nove pesme, a do tada smo imali skoro svaki mesec barem dve svirke. Pored Srbije svirali smo u Zagrebu, Banja Luci i Beču. Nažalost otkazan nam je nastup u Tvornici u oktobru prošle godine, čekamo sledeću priliku da zasviramo u nekom zagrebačkom klubu. Prošli put smo nastupali u okviru Cest Is The Best festivala gde smo morali dosta tiše da sviramo. Nadamo se da će nas ljudi više zvati nakon izdavanja albuma.

Možeš li nam nešto općenito reći o situaciji na beogradskoj sceni. Kako stojite s koncertima? Klubovima? Bendovima?
Scena je sve veća, bendova je sve više, ali klubova je sve manje. Akademija je pred zatvaranjem, klub Doma Omladine se renovira već 5 godina. Manji klubovi se pretvaraju u sterilne kafiće. U ostalim klubovima koji rade uslovi su sve suroviji. Ne mogu ni da zamislim šta će se dogoditi ako isele sve bendove iz Bigza. Bendovi se udružuju i pokušavaju da spreče zatvaranje Akademije organizovanjem besplatnih svirki kako bi skupili što više potpisa. Trebalo bi iz ove situacije da se izrodi nešto veliko i dobro.

Čitatelji web magazina Popboks proglasili su vas najboljim novim bendom u Srbiji. Koliko vam znači ta nagrada?
Znači nam utoliko što ćemo se potruditi da pravimo još bolje pesme i da više sviramo.

Ove godine planirate snimiti 'cijeli' album. Gdje ga snimate i na koji način ćete ga objaviti?
Prošle godine smo pobedili na Banjalučkom Demo Festu i osvojili nagradu snimanja albuma i spota. Mi smo se odlučili za Hrvoja Nikšića i njegov studio Kramasonik u Zagrebu. Snimanje počinje 5. februara. Nadamo se da ćemo imali barem pola sata muzike. Dakle Demo Fest će stati iza tog izdanja, a za sada je plan da prvi tiraž bude samo na vinilu, stoga očistite svoje prašnjave gramofone i obradujte ih novom iglom.

Na webu se pojavio i 'spot' s probe tvojeg drugog benda Cut Self Not. Je li to njegovo ponovo buđenje? Što se s Cut Self Not događalo u posljednje vrijeme?
Okupili smo se posle dužeg vremena rekreacije radi. CSN je snimio 85% albuma još 2009. godine koji zbog raznih peripetija još uvek nije završen. To nas je dosta izmorilo i onda smo se i nezvanično razišli početkom prošle godine. Nadam se da ćemo skupiti volje i snage da makar završimo album, a onda možda i ponovo zasviramo.

Fotografije uzete s myspace stranice grupe Threesome.