Elvis: Jel bumo zajebani u nastupu ili fini? Ja mislim da bi trebali popljuvat sve živo.

Davor: Sve, sve živo popljuvat! 

Elvis: Mislim, ne bumo nikakvu reakciju izazvali ak bumo fini. Biškup: To i nije neki problem jer nemaš šta popljuvat.(Davor vadi papir s pitanjima)Biškup: O! Papirić je ipak tu.

Davor : Morao sam ipak. Da ne bi bilo totalno sranje.

Biškup: Ajde ipak malo profesionalizma.Davor: Da...

Davor: Ajmo. Na guranjeslitice.org piše da bend postoji od 2001., pa možete li reći nešto o povijesti benda, te što je tko radio, što tko radi danas...

Elvis: Mislim da zapravo postojimo od 2000. Igor: Je, 2000.

Biškup: Idem ja pišat. (Biškup odlazi pišat)

Elvis: Nema tu puno priče. Prije Kutije (~Biškup), je svirao Josip Kudumija (~danas gitarist zagrebačke noise grupe Joe 4 čija je prostorija za vježbanje odmah do Man Zeroove), on je bio prvi gitarist, i onda je on odlučio karijeru glazbenika zamijeniti karijerom body-buildera, onda je došao Kutija i to je to.

Igor: Bile su još pauze neke. Nakon Josipa je bila pauza od kojih godinu dana.

Elvis: Nije...(ne prenosimo dugu raspravu o tome je li bilo pauze ili nije)

(Biškup se vraća s pišanja)

Biškup: U principu smo tek kad sam ja došao počeli postojat kak spada.(ne prenosimo nekoliko minuta repliciranja na Biškupovu izjavu)

Elvis: Ne, brijete! Pauze nije bilo. Mi smo trebali svirat u Močvari tipa 28. 2., tad je Josip otišao...

Biškup (šapće Davoru): Ovo sve moraš transkribirat.

Elvis: ...onda smo se mi preselili u Zagreb i s Kutijom smo već u sedmom mjesecu svirali u Močvari. Kaj je tebi? Nema pauze nikakve.

Biškup: Dvije i pete u zimu smo negdje počeli.

Elvis: I da, mislim da definiitivno treba spomenuti da je Kutija na prvu probu zaspo.Igor/Biškup: [smijeh]Elvis: Toliko o posvećenosti bendu.

Davor: Ajde maknimo se od povijesti, tko što danas radi?

Biškup: Pa ja radim ŽPD-u...

Davor: U bendu!

Svi: [smijeh]

Igor: Bravo Kutija!Biškup: Ajde ajde, ja sviram gitaru. Kutija svira gitaru.

Elvis: Ja sviram bas, ponekad gitaru i ponekad pustim glas.

Biškup: E vidiš i ja ponekad sviram bas.Igor: Ja sviram samo bubanj.

Elvis: Što se tiče postave, bilo je tu još nekakvih pokušaja što se tiče gitare, elektronike, ali nikad nije uspjelo.

Igor: Sad tražimo nekoga da svira gitaru ili elektroniku.

Elvis: Da. Napiši da tražimo gitarista.

Davor: Imali ste dvogodišnju pauzu s koncertima, a sada tri koncerta u tri mjeseca. Hoće li to biti nekakav tempo u 2010., i kakvi su planovi?

Elvis: Pa, nismo dugo nastupali jer se dugo čekalo da taj album izađe. Bilo je glupo imati koncert a nemati album koji ljudima možeš prodati.Biškup: A i bilo je dosta uhodavanja s tim dečkom koji je trebao svirati elektroniku.

Elvis: Godinu dana smo izgubili.

Igor: Trebalo je sve stvari rearanžirati za gitaru, bas i bubanj.

Biškup: To je u principu glavni razlog; a što će biti ove godine, to ćemo vidjeti. Valjda će biti neka promocija i turnejica po okolici. Svirat ćemo ako ništa barem vikendima. Ali nemamo fiksnih datuma.

Elvis: Uvijek dogovaramo neke koncerte, ali nemamo neki fiksni plan. Svirat, snimit nešto novo, napravit majice, i jedan frend koji studira kameru na Filmskoj akademiji će nam napravit spot.

Igor: I snimili smo novi demo nedavno. Sve ide prirodnim tokom više manje.

Biškup: Ono što moramo reći je da je snimanje ovog albuma bilo zaokruživanje priče. Sto godina smo svirali te stvari i jednostavno smo to zatvorit, riješit da možemo ići dalje.

Elvis: I zato je taj album tako stilski šaren. Ima stvari koje smo napravili 2001. i onih koje smo napravili taman prije snimanja.

Biškup: Koje nemaju veze jedna s drugom.

Elvis: Definitivno smo to jednostavno morali skinuti s leđa.

Davor: Možete reći nešto o iskustvima sa snimanja i o izdavanju albuma. I da li je sve to promijenilo odnos prema bendu? 

Igor: Pa mislim da se odnos je promijenio na neki način. Definitivno smo puno naučili u studiju i rekao bih da više i drukčije razmišljamo pjesmama.

Elvis: Je. I mjesec dana prije snimanja albuma smo otišli u studijo snimit demo od dvije stvari čisto toliko da vidimo kako budu stvari funkcionriale. I to nam je puno pomoglo. I sad kad ćemo opet ići snimati album ćemo neke stvari radit drukčije.

Biškup: Izvukli smo maksimum iz toga.

Elvis: I to samo u dva dana snimanja.

Biškup: I pun kurac miksanja. Igor: Da, jako dugo smo čekali miks.

Biškup: Al sve u svemu, ono... defintivno, boravak u studiju je... dobar boravak. (pauza)

Svi: [smijeh]Igor: Evo ti naslova![smijeh]

Elvis: Hah! Al' ne, ja bih rekao da je to dobro potrošen novac.

Biškup: Ne nije, zato što ga nismo vratili nazad.

Elvis: Ne mislim na taj način...

Davor: Možda da se nadovežem, 500 albuma, 50 kuna, može li se od onoga što ostane vama otplatiti režije za prostoriju ili ostane nešto?

Biškup: Pa ne. U nekoj idealnoj situaciji, da smo odmah prodali cijelu nakladu bismo pokrili snimanje i još bili u plusu kojih 3000 kuna.

Elvis: Treba svirat. Ne bu te netko zval doma da kupi CD.

Biškup: I treba neki prateći merch napravit, a to zahtjeva pare. Pa ćemo vidjet nakon još par koncerata.

Davor: Da ubrzamo, stvar "Ennuyeux la Pluie" me malo podsjetila na rani Peach Pit, pogotovo bas linija, pa postoji li nekakvo neposredno nasljeđe hrvatskih noise i post-rock bendova iz 90ih?

(ulazi Josip Kudumija posuditi Biškupov kabinet)

Biškup: To nek ti oni pričaju. Mene boli kurac.

(Biškup odlazi do vrata dogovorit se s Josipom)

Igor: Sigurno da da. Svi smo mi tu negdje generacijski, i na nas su sigurno najviše utjecali noise-rock bendovi iz 90ih, među njima i Peach Pit, tako da da.

Elvis: Pa da... Mislim... Igor i ja smo Peach Pit prvi put gledali kad su bili predgrupa Zeni Gevi u Jabuci 96-e, bili smo srednjoškolci, došli smo vlakom u Zagreb i to nam je bio jedan od prvih koncerata na kojima smo bili. Tako da smo odrasli na tom zvuku. Možda utjecaja nema toliku u pristupu pjesmama ni načinu sviranja ali što se tiče zvuka, definitvno se čuje Peach Pit. I Lunar najviše.

Igor: E Joca, kolika je bila pauza između tebe i Kutije u Man Zerou?

Josip: Šest mjeseci.

Igor: Eto vidiš.

Davor: Dobro, dosta o pauzi više. Zašto ga zovete Kutija? 

Igor: Da odamo?

Elvis: Ma to ti bu glupo ispalo. To mu je djevojačko ime od stare. Kutija vrata zatvori! Grijemo! Nego, eto. Ti sigurno mislio sad nešto ludo.

Davor: Zašto Telemark? Je li to neka tipična post-rock romantičarska špreha, tipa Norveška, fjordovi, hladno, led...

Elvis: Nema veze s Norveškom ni ničim takvim. Nekako se povela priča o skijaškim skokovima i Kutija i ja smo shvatili da smo fanovi skijaških skokova i legendarnih skakača tipa Matti, Weissflog...

Biškup: I prva ideja je bila da se album zove "Matti".

Elvis: Da, ali nekako je bilo glupo ono, Matti, mater, majka. Onda smo malo još razmišljali i pao nam je na pamet "Telemark" (~što je skijaška tehnika koja se koristi pri doskoku u skijaškim skokovima i ime pokrajine na jugu Norveške)

Biškup: Zapravo na kraju i paše. Jer je album dosta hladan na neki način i tak...

Elvis: Ma da. Sve je bilo isplanirano. Nema tu slučajnosti.

Davor: A Nikačev kaver, ima li tu slučajnosti?

Elvis: On je rekao da je poslušao album i da je njemu to zvučalo onak dosta sterilno, hladno i distancirano, pa je zato stavio takvu neku fotku.

Davor: Koja i izgleda malo norveški.

Biškup: Al' sjajan je kaver.

Elvis: Da. Hvala njemu što je to napravio jako brzo i za nula novaca. Za ćevape kod Srbina.

Nikač je dobar. On se samo pravi da je zločest.

Biškup. Hmm... Da.

Davor: E da. Ante Ljubičić pita jel istina da je Elvis Hitler u bendu?

Elvis: Hitler?!

Biškup: Je!

Elvis: Kak to misliš?

Biškup: Je. Točka!

Elvis: Kutija je Göring onda.

Davor: A Igor?

Elvis: Ah... Igor je Mussolini neki tam.

Biškup: Igor je onaj koji je rekao 'Oni su me natjerali da to radim'

Elvis: Čekaj malo, kako Hitler...

Igor: Ma on više voli za sebe mislit da je ko Hitler.

Biškup: Ma nije Hitler nego više onak... curica. Stalno kuka nekaj. Hitler nije kukao.

Elvis: Kad ja kukam?

Biškup: Ma uvijek.

Elvis: Tko je plakao kad mu se strgo Marshall?

Biškup: A jebiga, to je drugi par rukava. Ti uvijek kukaš.

Elvis: Ma kad ja kukam?

Biškup: Uvijek. Meni je bilo žao al nisam kukao.

Elvis: Al' si pustio suzu.Biškup: A jebiga.

Elvis: Pošalji ti Antu Ljubičića da ide svirat svoje svadbe. I da, reci mu da je ispao debel na televiziji.

Biškup: I da to nije zbog ekrana.

Elvis: I reci mu da je "Guzotress" ono... vrh! To je najbolja pjesma i spot koji sam vidio ove godine.

Biškup: Dobro al' to je istina.

Elvis: Pa da zapravo. Ozbiljno, je.

Davor: Želite za kraj biti neozbiljni? Popljuvat nekoga?

Biškup: Popljuvat nekog? Kaj ja znam. HiM. Fakat su u kurcu bili.

Elvis: To nemoj stavit. HiM je...

Biškup: Cubismo jebemti.

Elvis: Tata ti je Cubismo.

Biškup: Ma Cubismo iz Kentuckya onak, fuj jebemti.

Elvis: Odjebi. Doug (~Scharin, bubnjar i frontmen) je moj prijatelj. Al' ne zato. HiM je jeben bend. Ja sam ih gledao deset puta.

Biškup: Da, u Aquariusu ono predgrupa Ricardo Luque.

Elvis: Nemoj ovo stavit, Kutija je glup. Napiši da tražimo novog gitarista, Kutija je glup.

Davor: Želite reći nešto za kraj?

Elvis: Kao, poruka za djecu?

Davor: Može i to.

Biškup: Jebite se.