Prije nekoliko dana Nežni Dalibor su objavili svoj treći album čija će se zagrebačka promocija odigrati u petak u Tvornici. Tim povodom smo razgovarali s Ivicom Markovićem, pjevačem i gitaristom benda.

Kod prvog albuma svakog izvođača obično nosi velika energija, drugi je onaj koji se često ističe kao prijelomni, kada se trebaš dokazati, a s trećim valjda pokazuješ da si ozbiljan bend. Je li Nežni Dalibor sada ozbiljan bend?

Nežni Dalibor je preozbiljan od samog početka. :)
Ne znam šta danas na ovim prostorima tačno znači biti ozbiljan bend, ali što se našeg pristupa tiče, on podrazumeva podjednaku posvećenost od samog početka. Više je stvar percepcije drugih.

Percepcija je Nežne od "Sredstava i veština" na neki način smatrala predvodnikom 'nove srpske scene'. "Sredstva..." su bila jako dobro prihvaćena od svih, ali su se polemike dogodile s prošlim albumom. Bilo je dosta onih koji su vam zamjerali pretencioznost, a ta je recenzija, dok je pot lista još imala komentare, imala vjerojatno najveći broj polemika na našem sajtu, a slično je bilo i na nekim drugim sajtovima. Kako s ovim odmakom gledaš na cijelu tu priču i ponavlja li se ona s trećim albumom?

Dobro je dok ima polemike, zar ne? Mi smatramo da bend treba da istražuje. U tom smislu od nas možete očekivati da se nećemo reprizirati od albuma do albuma. S ovim album je to valjda postalo jasnije. Meni je naš drugi album bio potpuno logičan korak, to su neke teme koje su nas okupirale i morale su naći svoj put napolje. S ove pozicije možda ta ploča deluje mračnije nego što sam osećao u tom trenutku. Ima tu dosta crnog humora, ali, nažalost, čini mi se da nekako nije prepoznat.

Okrenimo se mi novom albumu. Sada si rekao da se od vas neće moći očekivati da se reprizirate. Takav dojam se dobije odmah nakon prvog slušanja ovog albuma. Moj je dojam kako je muzički ovaj album pomalo jamming, odnosno kao da ste se u garaži (ili gdje već vježbate) prepustili nekim improvizacijama pa to pretočili u pjesme. Jesam li na nekom tragu?

Na tragu si i to dobrom. Pesme su se kristalisale kroz jamming na probama, bez bilo kakve matematike i ovo je verovatno naš najopušteniji album u tom smislu. Pustili smo da iz nas izbije ono nesvesno. I muzički i što se tiče poetike.

Kad smo već kod poetike, na ovom albumu si potpuno minimalizirao broj stihova. Kao da si repeticijom jedne misli htio naglasiti osnovnu misao bez nekih ukrašavanja. Jesi li svjestan da mnogi smatraju takav pristup pomalo pretencioznim?

Kad bih razmišljao kako se sve može smatrati to što napišem, verovatno ne bih nikad ništa napisao. Ostaje mi da radim kako mislim da treba, tačnije kako osećam, pa šta bude. Mene lično u bilo kojoj vrsti umetnosti impresionira kad se sa što manje kaže što više, kada se izrazi suština minimalnim sredstvima. Verovatno da nesvesno tome težim i u tekstovima.

Manje je više, kako kažu. Ti tekstovi su uostalom i svojevrstan trade mark Nežnog Dalibora, baš kao i boja tvog glasa koji je specifičan po tome što je na neki način bijesan, odnosno jako nabrijan pa i u pjesmama ljubavne tematike. Jesi li možda probao ili razmišljao, recimo, "Hajde da se ljubimo" otpjevati na neki 'nježniji' način?

Možda jednostavno ne mogu drugačije. Mislim da ostatak teksta objašnjava zašto ljubljenje nije nežno. Opet ću reći, dosta toga je izašlo iz podsvesti na ovoj ploči, pustili smo da se stvari same raspetljaju, bez nekog predumišljaja. Tako da ustvari uopšte nisam postavljao sebi pitanja zašto je nešto ispalo tako. Prosto jeste.

Iako je prošlo kratko vremena, jeste li zadovoljni prijemom novog albuma? U Zagrebu ste na većini dosadašnjih koncerata doživjeli da publika zna većinu tekstova. Očekuješ li tako nešto i u petak s obzirom da ćete vjerojatno većinu koncerta posvetiti novom albumu?

Zaista ne znam šta će se desiti u petak, neizvesnost nas podiže. Nadam se, kao i uvek do sad u Zagrebu, sjajnoj atmosferi. Mi ćemo svakako dati sve od sebe. Naša zagrebačka publika je od početka razumela šta radimo, pa se nadam da će nas ispratiti i u ovom koraku. Sviraćemo i nove i stvari sa prethodnih ploča, a što se tiče tekstova i sam si rekao da su minimalistički tako ih, verujem, onaj koga zanima već zna.

Koliko Nežni Dalibor godišnje svira koncerata? Jasno mi je da se ne može od toga živjeti, ali može li se od svirki barem zaraditi lova za opremu i slično?

U godini kada izađe album sviramo oko 40, u godinama između 20-ak. Tako je nekako bilo do sada. Zaradi se taman da se snimi sledeća ploca i tako u krug.

Kada pogledaš bend iz ove perspektive - je li Nežni Dalibor tamo gdje si htio da bude kada ste pokretali bend?

Upotrebiću onu čuvenu: da mi je neko sa 15 godina ponudio sve ovo do sada bio bih prezadovoljan, ali ljudsko je prokletstvo da uvek želiš još. Šalim se, tako je kako je, odavno ne razmišljam šta je moglo biti. Mislim da su od nas više očekivali drugi nego mi sami i imali ideje šta i kako treba da radimo. Do sada su verujem odustali. Mi samo radimo to što volimo i radimo samo to što volimo. Ako nekome to prija, ako možemo da kvalitetno razmenimo energiju, ideje, ljubav - sjajno. Ako neko misli da smo pretenicozni ili da smo na stramputici, ok, neka misli. Svakom dobro.

I za kraj, pitanje nevezano za sam bend. Kakva je situacija sa scenom u Srbiji? Ima li nekih novih bendova koje bi preporučio? Kakva je situacija s medijima i klubovima?

Scena je žilava i živahna, stalno se pojavljuju neki bendovi. Neki i nestaju nažalost. Bio je tu sjajni Bitipatibi npr. gde je naš novi bubnjar svirao bas. Trenutno ne rade, ali nikad se ne zna. Onda Ilija iz Petrola sad ima grupu Ti, ima i još mladih bendova koje srećem po Bigzu, samo je interesovanje medija za njih jednako nuli. Što se tiče prostora za svirku, situacija je skoro tragična, pogotovo za neafirmisane bendove. Institucije koje nose u sebi naziv Studentski i Omladina odavno to nisu. To je politički plen koji služi svemu samo ne studentima i omladini. U privatnim klubovima uslovi su uglavnom loši, i tehnički i u svakom drugom smislu. Čast retkim izuzecima, naravno. A Bigz je kao skvot samo što to nije. Sve mi to uredno plaćamo, a zauzvrat dobijamo liftove koji često ne rade, nehumane toalete i hladne radijatore. Nažalost, teško je naći prostor za vežbanje na takvoj lokaciji, a i lepo je biti u jednoj zgradi sa većim delom gradske scene. Ima tu sjajnih momenata.

Foto: Nemanja Đorđević; Dražen Smaranduj