Oćemo Miro?

Miro: Oni su PR.
Ajmo, tko je tko u bendu, tko što radi?
Dino: Jel to moramo?
Mora bit neki uvod.
Dino: Ma ne mora.

A mora barem nešto. Ajde ima li nekih posebnih uloga u bendu?
Narantxa: Pa, cijela filozofija ovog benda je ta da svi radimo ono što možemo i koliko možemo, bez ikakvih restrikcija tipa 'Ovo je moja klavijatura, odjebi od nje', toga nema. Nema demokracije. Nazovimo to 'umjetničkim socijalizmom'. Eto. Svi sve rade, ničiji instrument nije svet, gospodin Miroslav će nabaviti ukulele i vjerojatno će netko svirati njegov ukulele.

A ima li nekih hijerarhija, raspodjela dužnosti i slično?
Dino: Pa načelno je Narantxa šef, ali njega se mora bičevat da bičuje nas.
Narantxa: Tako nekako. Svi smo ljudi od krvi i mesa i moramo vikat jedni na druge da bi postigli nekakav rezultat.
Dino: Ali obično se mi moramo derat na Šefa da se on dere na nas.
Narantxa: Al onda bude dobro.

Trebalo bi reći nešto o imenu ipak.
Narantxa: Bilo tko tko je čitao jelovnik u ruralnim bosanskim zabitima gdje jedu kamiondžije će skužit što bi to trebalo bit. Neću reć šta je, ljudi imaju Google, al oću reći da ime reflektira naše stanje svijesti i ono što ljudi misle o nama. Izgleda sofisticirano a zapravo je glupo i jednostavno kao i mi sami.

Možda da nešto o povijesti benda, o bivšim članovima, regrupacijama?Narantxa: Pa svi smo se poznavali međusobno i gledali jedni druge kako sviraju u drugim bendovima i mastrubirali jedni na druge kao glazbenike i osobe, znajući da svatko od nas može bolje, tipa: gledaš susjedovu ženu s nekim tipom koji je nije vrijedan i misliš si: 'Bit ćeš moja'. I jednog dana oni se razvedu i kažeš: 'Ajde ti pođi samnom, budi moja žena'. Eto.Dino: To si dobro rekao.

Nešto o članovima bivšim i odsutnim?

Narantxa: Znači nas trojica jesmo jezgra benda, četvrti član je trenutačno u Amsterdamu. Bok Nora! Nadam se da ovo čitaš u nesiromaštvu, nadam se da imaš što za jest tamo u dalekom svijetu i da ti netko kuha sarme jer nas nema.

Dino: Dok obrađuješ drvo na svom prestižnom europskom fakultetu.
Narantxa: Da tako nekako. I kakav ti je to faks uopće i kakva je to nauka. Al ajde netko mora i to radit. Ako se to poslom može nazvat. Al ne ozbiljno, Nora je u Amsterdamu i bavi se pametnijim stvarima, njen vizualni dio uvijek odradi netko raspoloživ. Danas je tu naša prijateljica Matea koja je lijepo uskočila, snašla se i odradila njen posao izuzev vokalnog dijela, ali to smo nadoknadili s efektima.

Ajde, možemo počet s Nikačevim pitanjima. 'Zašto Narantxa ima takvu frizuru?'.
Dino: Ja ću odgovorit. Izgledao bi kao bauštelac da nema cuf.
Narantxa: Fascinira me da nitko nije rekao da Narantxa ima sredovječnu krizu pa da pokušava izgledati mladenački.
Dino: Može i tako.

Drugo Nikačevo pitanje. Za Miru: 'Mislite li da ste prvi hrvatski ne-metal bend koji ima arpeggio dionice na gitarama?'
Miro: Ne, prije nas su to napravili Seven That Spells na svojih prvih šest albuma, to su dobro napravili, i Nikač je kao arpedžator naša inspiracija i nada u budućnost.
Narantxa: Al dobro sad bez zajebancije, činjenica je da kad ovako postaneš glazbeno homoseksualan, ajmo to tako reć, jedna kava s Nikačem te natjera da odeš doma i uzmeš gitaru, nabijaš po njoj što brže i sa što manje točnih tonova jer tako to treba bit.
Dino: Dobro nemoj to sad 'netočni tonovi'. To Miro ipak ne radi.
Naratnxa: A ma ne... al nebitno. Nego, uvijek se sjetim jednog momenta kad smo jedan gospodin iz bivšeg benda i ja prolazili pokraj KSET-a, bio je neki osmi mjesec, vani plus 135, a Seven That Spells upravo snimaju svoj drugi album, Nikač izlazi van sav znojan, briše se ručnikom i kaže: „E! Sad sam upravo snimio najbolju gitaru ikad u povijesti. Sve sam odsvirao krivo, bio sam najbrži ikad, i to je to".

Posljednje Nikačevo pitanje: 'Zašto nema više žena u bendu?'
Narantxa: A što bi one radile?

Maknimo se od Nikačevih pitanja, nešto o planovima i budućnosti. Izdanja, turneje, majice....
Narantxa: Konkretno, sadašnjost, dok se vi smislite, to sve pretipkate i dignete na taj sajt negdje dogodine će bit taman gotov naš prvi 7''. Stigao nam je test-pressing, naravno čim smo ga dobili svi smo otrčali doma i osposobili svoje krame čut jel to zvuči... (prvi 7 je sada već vani! op.a.)
Dino: I neki su plakali od sreće.
Narantxa: Neki su plakali od sreće, Miroslave okej je, uz tebe smo. Jako smo zadovoljni, test-pressing super zvuči, poslali smo mejl u Njemačku: 'Dobro je, ne diraj ništa, tiskaj', i...
Dino: Ja das ist gut! Schnel senden!
Narantxa: Mmm... Da. I rekli su 'Thanks for the flowers', što god to trebalo značit.
(Dino i Miro zbijaju pošalice na njemačkom, ali predaleko od mikrofona da bi se prepisale. Dolazi ton majstor Hrvoje s pivama)
Dino: Eto zašto je dobro imat ton majstora. Radi najponižavajuće poslove.
Narantxa: Znači ovako, taj 7'', koji sami tiskamo je prvi dio albuma koji će izać u dva dijela. Prvi dio je crn i zove se "Reset 1", drugi je žut i zove se "Reset 2", zajedno se zovu "Reset This Place".
Dino: Na koncu ćemo to izdat kao CD ako će netko htjeti izdat.
Narantxa: Sve stvari su nastale 2009. u razdoblju u kojem smo svirali kao peterac, iako je jedna članica bila zadužena samo za VJ-ing - bok Jasmina - s njom smo eto se malo razišli i ostali smo kvartet.

Ima li se još što za reći o planovima i željama za kraj?
Narantxa: Ja želim smršaviti do kilaže koju sam imao kad započeo ovaj bend, jer u ovome izgledam kao tirolska, a ona crna košulja koju sam kupio za bend i za stejdž bi eksplodirala da ju obućem.
Dino: A ostalo, kako budžet dozvoli. Možda za pola godine još jedan sint i ritam mašina.
Narantxa: Iako, nismo više šesnaestogodišnjaci da se nalazimo u opremi. Izdat taj album i svirat. Mislim da imamo sve što nam treba.
Dino: Imali smo i prije godinu dana. Vidjet ćemo.
Narantxa: Kako budžet dozvoli.
Dino: I sad ga nemamo pa opet ide naprijed.
Miro (imitirajući splitski naglasak): E a triba znat.
Dino: E stavi da triba znat.
Ton majstor (s pravim splitskim naglaskom): Zalipit ćemo.
Dino: Stavi za kraj 'Zalipit ćemo'.

Fotke: Ante Senjanović
Hemendex @ predvorje kina SC

www.myspace.com/hemendex
www.hmndx.com