Prošlo je tek par godina od kada nas je ekipa iz SuperSizeShe 2011. uputila na četiri lo-fi minijature beogradskog kantautora Dušana Strajnića i njegov akustični projekt Stray Dogg koji se ubrzo pretvorio u bend. Dušan je od onda uspio snimiti i sam izdati dva albuma - "Almost" (2011.) i "Fire's Never Wrong" (2012.), okupiti bend i vjerne obožavatelje. U Zagreb se 14.03. vraća tek po drugi put, a pozvala ga je Nina Romić kako bi nastupio na njezinoj Začaranoj Močvari zajedno s Markom Mrakovčićem, Lovely Quinces i J.R. Augustom. Iako smo o njemu i njegovoj ekipi već puno pisali ovo je bila idealna prilika za ponavljanje gradiva kroz jedan blic intervju.

Jesli li na početku imao predosjećaj da će se stvari odvijati tako brzo i da li iz današnje perspektive možeš prepoznati neki prijelomni trenutak nakon kojega se sve počelo odvijati u više nego pozitivnom smjeru?

Upravo izdavanje tog EP izdanja, iako je delovalo malo, pokrenulo je stvari i onda su se sukcesivno dalje samo na bolje kretale. EP mi je doneo 2 velike svirke, prvo sa Chinawoman, a posle toga i sa Scout Niblett, a nakon njih sam i dobio priliku da snimim prvi album u studiju Duleta Bauka.

Uz sve to desila se i sretna epizoda s Devendrom Banhartom. Pretpostavljam da si ju već sto puta ispričao, ali eto, vjerujem da joj je rok trajanja još uvijek dosta dug i da je kod velikog broja slušatelja upravo ta epizoda bila dodatni razlog za upoznavanje s radom tvoga benda. Kako je došlo do suradnje i da li je ona, osim dobre promocije u regiji, utjecala i na neke strane medije? Možda se i Devendra negdje pohvalio da je u Beogradu snimio duet s Dušanom Strajnićem?

Čuli smo se nedavno i rekao mi je bas da je za nekoliko časopisa u intervjuima  pomenuo i naš bend, što je super, i moglo bi da nam pomogne. Prosto, složile su se neke neverovatne stvari. Ana Kraš ga je upoznala sa mojom muzikom, njemu se to dopalo i još odavno me je pitao da li bi mogao da učestvuje nekako na pesmi "Time" kada sam mu je prvi put poslao. Daljim srećnim spletom okolnosti oni su se pojavili u Beogradu u vreme snimanja mog albuma, pa smo uspeli da spojimo par sati u studiju i to da nekako snimimo.

Koliko ti odgovara situacija u kojoj se sami izdajete i da li se vidiš u nekom drugom aranžmanu? Pada li ti na pamet da se ovime baviš 24 sata na dan ili će u nekom realnijem aranžmanu ipak prevladati neke druge životne odgovornosti zbog kojih će bavljenje glazbom zauvijek ostati samo hobi?

Mislim da još uvek nisam najbolje shvatio poentu izdavača danas. Kad je budem shvatio, odnosno kad bude bilo potrebe za tim, verovatno ćemo to uraditi. Ne znam koliko je realno da se ovime bavim za život, ali bih svakako pokušao, ako ne svirkom samo ono bar da nekako povezem svoj budući posao sa muzikom na neki način. To mi deluje izvodljivo.

Ne mogu ne primijetiti angažman tvog oca. Tu dakao ne mislim samo na promociju tvojih izdanja, nego prvenstveno na njegov entuzijazam i odlično poznavanje glazbe. Svatko toliko naletim na neki njegov blog. Koliko je on zaslužan za tvoje glazbene afinitete?

Da, ponekad pomislim da je njemu sve ovo uzbudljivije nego meni samom. Al svakako su mi roditelji velika podrška, pričamo jako mnogo o muzici, a tako je bilo čak i pre nego sto sam i gitaru svirao. Uopšte njihov način života je dosta uticao na to da mogu uopšte da verujem da vredi da se bavim muzikom, odnosno nekim poslom koji ne zahteva osmočasovno sedenje za kompjuterom. Sem ako to sam ne želiš. :)

Koji su izvođači i bendovi najviše utjecali na tvoj rad? Iako se usporedbe više-manje uvijek kreću od Nicka Drakea prema Neilu Youngu, ima li nekih novih značajnih otkrića ili nekih faca koje mi dosadna piskarala već nismo naveli?

Bert Jansch možda, ili Ryan Adams od folkera, da ih tako nazovem. I Devendra naravno, ali ima tu i bendova i muzičara iz drugih pravaca, poput Zeppelina, ili nekih starih bluzera. Ne znam ni sam, sve ostavlja trag, čini mi se da je sve na kraju nekakva mešavina onog što nosiš u sebi inicijalno i onoga što si slušao i što te je formiralo usput.

Znaš li možda u kojem će se smjeru razvijati bend i da li je moguće očekivati neke drastičnije (pod)žanrovske promjene?

Nadam se svakako da će se negde kretati, to je najbitnije, a gde videćemo, nemam baš najbolju predstavu. Bend uzima sve veću ulogu u stvaranju tako da će i uticaj članova benda možda biti i presudan na pravac u kojem ćemo ići. Nije više samo do mene, ali mislim da je to sjajna stvar.

Nedavno smo te uvrstili na naš Kompot – kompilaciju pjesama po našem guštu s izvođačima i bendovima s područja bivše Jugoslavije čija su izdanja objavljena u prošloj godini. Koji su ti trenutno izvođači i bendovi iz regije najzanimljiviji? Siguran sam da smo neke od njih propustili. Štoviše, već se kajemo što smo nepošteno zanemarili bend On Tour.

Uh, da On Tour je sjajan, Ivana ima glas koji hipnotiše, zaista. Najprijatnije sam iznenađen Anom Ćurčin koja je nedavno izbacila singl "Cut Loose", morate to čuti. Wooden Ambulance, naravno, njih slušati uživo je prava poslastica, osam ljudi na bini, a svi sviraju kao jedan.
Pesmu Irene Žilić pevam već par dana ("Autumn Delight"), ali tu je i Lovely Quinces, čiji album ne mogu da dočekam, mislim da će biti prava zvezda.

Ovo je tvoj drugi dolazak u Zagreb. Imaš li neka veća očekivanja i da li si možda razmišljao o nekoj ljetnoj turneji po Hrvatskoj obali ili o mogućnosti da nastupiš na nekom od festivala?

Dolazimo samo Relja (perkusije) i ja, tako da ćemo nastupiti kao dvojac, jer je takav koncept te večeri. Nadam se ubrzo nakon toga i nastupu sa celim bendom. Ako bude prilika za festivale, naravno, još ako su na leto i na obali, biće još lepše.

Foto: facebook.com/Stray-Dogg

straydogg.bandcamp.com