Rebel Star su nedavno objavili četvrti album "Reka", a mi još uvijek nismo napisali recenziju. Srećom, nenadani i dugo očekivani mixtape Milana Glavaškog više je nego odličan razlog da kupimo još malo vremena do recenzije i novog druženja s njegovim bendom na pot listi. Vi u međuvremenu sigurno već slušate ili ćete poslušati album na POP Depression Bandcampu.

1. Randy Newman – Bet No One Ever Hurt This Bad
Randyja volim jer živim u nadi da ću jednom biti kao on. Kao autor pop pesama nije nikada došao do ogromne publike, za sebe kaže da ima oko 80 000 fanova i napisao je neke od najvećih hitova Genea Pitneyja, Toma Jonesa i mnogih drugih, a uz put i sve bitnije filmske hitove što mu je donelo dva Oskara. Dugo sam mislio da se ova pesma zove 'No One Ever Heard This Band'. Mislim se, zašto?

2. Joan as Police Woman – Anyone
Neverovatna soul balada, bez reciklaže daje zvuku jednog Marvina Gayea neki novi, ženski senzibilitet. Joan i Antony u najboljem izdanju. Ovo je kompleksna pesma, vrhunski muzičari, melodijsko i produkcijsko savršenstvo. Moraš verovati zaljubljenoj ženi.

3. Woody Guthrie – This Land Is Your Land
Nemam pojma, valjda zato što sam sa sela i sa plodne zemlje i tamo ću se jednom vratiti.

4. Jonathan Wilson – Desert Raven
Opčinjen sam zvukom kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, pričao sam puno o tome pa ko hoće neka izgugla. Naježio sam se kada sam čuo ovu pesmu i instant postao doživotni fan svega što je Wilson snimao. Ovo me odnese u pustinju na asfalt i ostavi me tamo bez vode i prevoza. And the Desert Raven he has poetry.

5. Thurston Moore – Speak To The Wild
Hvatam sebe kako slušam Moorea nakon koncerta u Budimpešti na kom sam ga nedavno gledao. Podsetio me je koliko zapravo volim svoj instrument (gitaru) i opet podigao letvicu, naterao me da vežbam. Moore je majstor na albumima, ali uživo je ovo rapsodija buke i harmonija.

6. Chuck Prophet – You and Me Baby (Hoding On)
Imao sam sreću da dva puta sviram ispred Chucka i čovek je veliki radnik i umetnik. Ovo je jedan brutalni blues o životu i svako u bilo kakvoj zajednici bi čuo poruku. Ovo je pesma za sve nas sa obavezama, pritiscima, nema izvlačenja i dobitka na lotu, gospodo, samo Holding On.

7. The Wood Brothers – Smoke Ring Halo
Od svih 'amerikana' balada , koliko god to izlizano zvučalo, ovo je punokrvna pesmetina što udara u glavu, pogotovo tamo nakon dva minuta kada krenu suze od najboljeg Hammonda u skorijoj rock istoriji potkovanog veštom duvačkom sekcijom. Pesma o dobrim i zapostavljenim ljudima, The Wood Brothers govore jezik ulice.

8. Nick Cave – Jubilee Street
A Nick Cave govori velike romane, senarije i priče. Nebitno je koliko je istine ili apstrakcije u njegovoj muzici, po meni je ovo jedna od onih pesama koju slušaš zatvorenih očiju i uz svako novo puštanje režiraš film malo drugačije. I tako dalje.

9. Lorde – Yellow Fricker Beat (Hunger Games)
Ovo su mi deca pustila sa njihovog mixtapea na Spotifyu. Oboje vole izvorni soul i blues i otkrijem im poneki bend. Ovo su oni meni pustili i fenomenalno je. Dečiji konzumerizam u najboljem svetlu. Dokle god smo zatrpani filmovima, knjigama i albumima – odobravam. Naravno, ako prođe tatinu mini kontrolu.

10. Ray LaMontagne – Ojai
Nemam šta reći osim – da li muzika uopšte može da bude lepša od ovoga???